Više o emisijama CO₂ i alatu VECTO

Prvi evropski propisi o ugljen-dioksidu (CO₂) za teška vozila imaju vrlo jednostavan cilj: drastično smanjenje emisija CO₂ kod kamiona, autobusa i putničkih autobusa.

Da bi se to postiglo na nivou Evropske unije, Uredba Evropskog parlamenta (EU) br. 2019/1242 stupila je na snagu 14. avgusta 2019. godine. Osmišljena je kao dopuna standardima za emisije iz putničkih vozila i pomoć industriji drumskog prevoza u borbi s klimatskim promenama u skladu sa Pariskim sporazumom.

Kako objašnjava Evropski parlament: „Ona predstavlja jasan put ka smanjenju emisija CO₂ za koje je odgovoran sektor drumskog transporta i doprinosi obavezujućem cilju smanjenja gasova staklene bašte od najmanje 40% na nivou čitave privrede do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu.ˮ

Kako bi postigla svoju svrhu, Uredbom se od proizvođača vozila (OEM) zahteva da postave ciljeve za emisije CO₂ kod svojih vozila na nivou celokupnog voznog parka. Do 2025. biće potrebno smanjiti prosečne emisije ugljen-dioksida za 15% koje uzrokuju teška vozila u odnosu na polazne vrednosti iz 2019/2020. godine. Do 2030. ove emisije trebalo bi da padnu za 30% u poređenju s 2019/2020. godinom.

U početku se ona odnosila samo na kamione s najvećom dozvoljenom masom od 16 i više tona, proizvedene od januara 2019. nadalje. Od januara 2020. godine njome su obuhvaćena i laka dostavna vozila s najvećom dozvoljenom masom od 7,5 i više tona.

Ova uredba primenjuje se na široku lepezu kamiona – od dvoosovinskih naviše, bilo s krutom ili sa zglobnom šasijom. Ovakva vozila zaslužna su za 70% svih emisija CO₂ koje uzrokuju teška vozila. Do kraja 2022. Uredba će ponovo biti razmotrena i najverovatnije proširena na prikolice, autobuse i putničke autobuse.

Cilj je jednostavan. Kako kaže Evropski parlament: „Ovakav postepen pristup (takođe) daje nedvosmislen i rani znak industriji da požuri s uvođenjem energetski efikasnih tehnologija i teških vozila s nultim ili niskim emisijama na tržište.ˮ

Proizvođači čije prosečne emisije premaše zadati plan razvoja plaćaće tzv. „klimatski dugʺ.

Zbog oslanjanja na drumski prevoz kamioni, autobusi i putnički autobusi proizvode 6% ukupnih emisija ugljen-dioksida Evropske unije. Oni su zaslužni za gotovo jednu četvrtinu svih emisija ugljen-dioksida (CO2) izazvanih drumskim prevozom.

Ove emisije nalaze se na uzlaznoj putanji. Potreba za drumskim prevozom – industrija koja je poznata po zavisnosti od fosilnih goriva – u stalnom je porastu. Evropski parlament već sada tvrdi da 25% svih emisija CO₂ Evropske unije u sektoru transporta potiče od teških vozila. Kako kaže Evropska komisija: „Ako nešto ne preduzmemo, očekuje se da će udeo emisija CO₂ za koje su odgovorna teška vozila porasti za oko 9% između 2010. i 2030. godine.ʺ   

Uprkos ovim činjenicama do sada nisu postojali zahtevi za smanjenje emisija CO2 koje proizvode teška vozila. Oni su nesumnjivo neophodni, kao što je Evropski parlament zaključio 2019. godine: „Kako bismo dali doprinos ciljevima Pariskog sporazuma, potrebno je ubrzati preobražaj celokupnog transportnog sektora ka nultim emisijama.ʺ

Pariski sporazum potpisan je 2016. u sklopu Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama (UNFCCC). On ima za svrhu da ograniči globalno povećanje temperature na ispod 1,5 °C u odnosu na predindustrijsko doba.

Da bi se one zauzdale, potrebno je drastično smanjenje emisija ugljen-dioksida. Ako EU namerava da ostvari smanjenje od 60% do 2050. u odnosu na nivoe iz 1990. godine, neizostavno se mora usredsrediti na teška vozila.

Veća efikasnost teških vozila, pored ekoloških aspekata, donosi i druge prednosti. Podsticanje proizvođača da spuste emisije CO2 kod novoproizvedenih vozila dok razvijaju nova vozila s nultim emisijama povećaće konkurentnost evropskih proizvođača vozila na svetskom tržištu.

Transparentnost koju donosi ova regulativa omogućiće prevoznicima da u trenutku uporede ponude različitih proizvođača. Na taj način moći će da donose bolje odluke pri nabavci. Zauzvrat bi trebalo da se smanje izdaci za gorivo koji kod velikog dela teških vozila čine gotovo trećinu (30%) ukupnih operativnih troškova.

Smisliti regulativu predstavlja lakši deo posla. Smisliti načine za njeno sprovođenje nije baš tako prosto. Zato je VECTO razvijan godinama.

VECTO, skraćenica za alat za proračun potrošnje energije kod vozila, jeste računarski simulacioni program. Osmislila ga je Evropska komisija da pomoću niza parametara proračunava količinu goriva koje troši teško vozilo i shodno tome ugljen-dioksid koji emituje.

Pre 2019. nije postojao način da se precizno izmere izduvni gasovi kod kamiona. Umesto toga vršena je procena štetnih emisija njihovih pogonskih agregata. Međutim, motor zglobnog kamiona koji prevozi opeke potrošiće mnogo više goriva i proizvesti mnogo veće emisije nego isti taj motor koji vuče prikolicu natovarenu penastim („siporeksʺ) blokovima.

Ako nije moguće izmeriti emisije, kako sprovesti regulativu osmišljenu da ih zauzda?

Srž problema za zakonodavce sastoji se u tome da, za razliku od automobila koji su na osnovnom nivou vrlo slični i koriste se na sličan način, kamioni predstavljaju kategoriju za sebe.

Kako je zaključila Evropska komisija, postoje bukvalno milioni tipova teških vozila. Dva modela mogu imati isti pogonski agregat, ali koristiti drugi menjač i imati drugačiju konfiguraciju osovina. Takođe mogu imati različite pneumatike na svakoj osovini. Na nekim osovinama mogu biti dva, na nekima četiri točka. Na posletku, biće korišćeni za sasvim različite vrste poslova.

Budući da je VECTO alatka za simulaciju, moguće ju je prilagoditi tačno određenom kamionu. To znači da može simulirati emisije CO2 i potrošnju goriva bilo kog kamiona. Na ovaj način moguće je proceniti opšti nivo emisija u čitavoj industriji. To zauzvrat omogućava donošenje i sprovođenje zakonskog okvira.

Kako su zaključili istraživači, rešenje za to je simuliranje modela. Ovo omogućava da se izvrši procena čitavog vozila, uzimajući u obzir sve njegove najvažnije delove kao što su pogonski agregat, prenos snage i pneumatici, te način njihovog korišćenja.

Kratkoročno gledano, proizvođači će biti u mogućnosti da obave procenu svojih vozila pre puštanja u prodaju, dok će podaci biti objavljeni kako bi se kupcima pomoglo da donesu bolju odluku.

Alat za proračun potrošnje energije kod vozila – skraćeno VECTO – jeste računarski simulacioni softver. Po unošenju odgovarajućih podataka o teškom vozilu u softver uz podatke o tome kako je određeni kamion konfigurisan i koristi se – program će obaviti simulaciju kako bi izračunao potrošnju goriva i emisije CO2 za dato vozilo.

To omogućava daleko preciznije izračunavanje količine ugljen-dioksida koju izbacuje mnogo veći broj vozila nego što bi to bilo moguće fizičkim ispitivanjem.

• Kategorija vozila: Kamion s krutom šasijom ili tegljač?
• Konfiguracija osovina: Koliko osovina ima vozilo i koja je pogonska konfiguracija? Što je veći broj točkova na koje se prenosi snaga, uopšteno će veća biti potrošnja goriva.

• Masa: Koja je dozvoljena ukupna masa vozila, uključujući šasiju, karoseriju, pogonski agregat, radne tečnosti, gorivo, vozača i saputnika, prikolicu i tovar? Koja je dozvoljena masa praznog vozila, tj. masa bez vozača, saputnika i tereta?
• Pneumatici: Koja je veličina pneumatika i koeficijent otpora kotrljanju itd.
• Karakteristike motora: Koja je snaga motora, karakteristika ekonomičnosti potrošnje goriva i kriva opterećenja?
• Prenos snage: Koju vrstu menjača i krajnjeg pogona poseduje vozilo? Koji su prenosni odnosi menjača i kakvi su gubici usled trenja?
• Dodatna oprema: Koju drugu opremu napaja pogonski agregat vozila, npr. klima-uređaj, servo-pumpu, ventilator hladnjaka i vazdušni kompresor, i koliko snage oni troše?

Da bi se dobila tačna referentna tačka, koriste se izabrani standardizovani i realistični parametri za relacije i vrste upotrebe u vezi sa sledećim:

• Ponašanje vozača: Koja je vrsta relacije u pitanju? Prevoz na duge pruge (mali broj zaustavljanja uz vožnju ustaljenom brzinom), regionalna isporuka (veći broj zaustavljanja uz vožnju promenljivom brzinom) ili prevoz u gradskim uslovima (veći broj zaustavljanja uz vožnju malom brzinom)? I koje su karakteristike profila kočenja, ubrzanja i brzine te strategija promene stepena prenosa?
• Teret: Kojom je težinom natovareno vozilo, gde i kako će ona biti raspoređena?
• Konfiguracija vozila: Da li je vozilo kamion s krutom šasijom, u kojim se kombinacijama kamiona i prikolice vozilo može koristiti?

Na kratke staze alat VECTO koristiće proizvođači vozila (OEM). Oni će pomoću ovih informacija izraditi dosije s podacima za kupce. Ovo će u prodajnim predstavništvima biti sastavni deo sistema prodaje, tako da će kupac biti u stanju da u trenutku uporedi performanse različitih vozila. Nakon kupovine vozila dobiće kopiju dosijea s podacima za konkretno vozilo.

VECTO će takođe pomoći proizvođačima (OEM) da izmere kako se različite tehnologije koje su razvili ponašaju u realnim uslovima, jer će imati mogućnost da izvrše tačno poređenje „preʺ i „posleʺ. Razume se da će pored toga moći tesno da sarađuju sa svojim dobavljačima na novim proizvodima kao što su pneumatici s niskim otporom kotrljanju.