Pneumatici na javnim putevima po zakonu moraju imati šaru na gaznom sloju . Osnovni zadatak šare gaznog sloja jeste da istiskuje vodu, što se može odraziti na veličinu površine u kontaktu s kolovozom u mokrim uslovima, te da obezbedi prijanjanje i trenje.
Pri vožnji velikom brzinom na mokrom putu može doći do formiranja sloja vode između pneumatika i kolovozne površine. Pneumatik gubi kontakt s kolovozom pa vozilo više ne reaguje na upravljač. Ova pojava naziva se akvaplaning ili hidroplaning.
Ako pneumatik tokom akvaplaninga ne prijanja pravilno na put, nastali gubitak trenja ima ogromne posledice po bezbednost vozila. Vozač tada zapravo gubi kontrolu nad vozilom pa ne može da zakoči, upravlja ili ubrza.
Akvaplaning iliti hidroplaning najčešće se može javiti kada se na kolovoznoj površini obrazuje sloj vode usled velikih kišnih padavina. Takođe može nastati kada se zbog neravnog asfalta na putu formiraju velike bare stojeće vode.
Postoji nekoliko načina za smanjenje opasnosti od nezgode usled akvaplaninga u vožnji:
Važno je napomenuti da dovoljna dubina gaznog sloja nije od ključne važnosti samo u ekstremnim situacijama. Čak i pri malim brzinama postoji veća opasnost od nezgode ili sudara sa dotrajalim pneumaticima.
Novi pneumatici u stanju su da istisnu i do 30 litara vode u sekundi pri brzini od 80 kilometara na sat. Međutim, dubina gaznog sloja pneumatika opada pri redovnoj upotrebi. Shodno tome, pneumatici istiskuju znatno manju količinu vode kako se dubina šare gaznog sloja smanjuje.
Ako je dubina gaznog sloja primera radi samo 1,6 mm, efektivna količina istisnute vode značajno opada.
Ako je preostala dubina gaznog sloja 3 mm, pneumatici zadržavaju dovoljnu sposobnost odvođenja vode.
Nakon ove prelomne tačke dramatično se povećava opasnost od akvaplaninga. Povrh toga, smanjena površina gaznog sloja takođe utiče na performanse kočenja. Što se gazni sloj na pneumaticima više potroši, potpuno zaustavljanje vozila traje duže, kako pokazuju testovi.
Na testu sprovedenom u našem centru Contidrom zaustavno rastojanje povećalo se za 6,8 metara kod pneumatika sa najmanjom zakonom propisanom dubinom gaznog sloja od 1,6 mm u poređenju s punom dubinom koja iznosi 8 mm. Pneumaticima sa 3 mm dubokim gaznim slojem bilo je potrebno tek 2,2 metra više da se u potpunosti zaustave.
Pneumatici imaju gazni sloj po celom svom obimu. Potrebno je izvršiti merenje dubine, npr. specijalnim meračem dubine, na glavnim kanalima koji imaju indikatore habanja gaznog sloja (TWI) kod savremenih pneumatika.
U većini evropskih zemalja zakonom je propisano da najmanja dubina gaznog sloja mora iznositi 1,6 mm, što je trenutak kada su pneumatici zreli za zamenu.
Kako bi vaši pneumatici uvek imali najbolje moguće performanse, redovno proveravajte pneumatike i blagovremeno planirajte zamenu. Takođe postavite pneumatike s istom šarom gaznog sloja na sva četiri točka. Još važi pravilo da na svakoj osovini treba montirati par pneumatika s istom dubinom gaznog sloja.
Kao pomoć u određivanju preostale dubine gaznog sloja Continental je postavio „mokre indikatore” između kanala na gaznom sloju. Rebra indikatora izdižu se 3 mm u visinu, a smeštena su između blokova gaznog sloja pneumatika.
Ako se okolni gazni sloj potrošio do visine indikatora, vreme je da razmišljate o nabavci novih pneumatika kao preventivne mere bezbednosti.
Bilo da su pneumatici novi ili stari, uvek usporite kada je površina kolovoza mokra kako biste smanjili rizik od akvaplaninga.
Ako do akvaplaninga ipak dođe – što je i dalje moguće u zavisnosti od vremenskih uslova i uslova na putu koje vozač ne može da spreči – vozačima se savetuje da odmah skinu nogu s papučice gasa i pritisnu kvačilo. Izbegavajte pomeranje upravljača i naglo kočenje.
Ako, međutim, postoji opasnost od sudara ili teške nesreće, odmah treba povući ručnu kočnicu. U većini slučajeva zadnji točkovi i dalje će imati dovoljno prijanjanja da uspore vozilo.
Čim pneumatici ponovo uspostave kontakt s kolovozom a trenje se povrati, uglavnom je bezbedno nastaviti vožnju pri smanjenoj brzini.
